Пун месец и Ртањ
поиграли су се срцем
и пустили ме у трше да дирам.
Дозволили на беле груди
главу луду да спустим
и заборавим на све
што ме човеком чини.
Саздан од мало праха
и свих звезда поређаних
као низ младежа на њеној кожи.
Лудио сам за тим облинама
које је носила
тако поносно и лако.
Витка и врцкава,
жар у очима ми је палила
и грејала се
склупчана на мени.
Back to Top