Имали смо неки ритуал.
Појављивао сам се у њеном животу
у трену када се месец напуни,
обасја свод
и звезде усија,
па засврбе.
у трену када се месец напуни,
обасја свод
и звезде усија,
па засврбе.
Шумадијом сам летео
у косе њене,
љубио лице и руке,
волео слатке муке.
у косе њене,
љубио лице и руке,
волео слатке муке.
Одмарао сам се
у њеним очима
на тренутке.
у њеним очима
на тренутке.
Покуцао
па ошкринуо та врата душе,
завирио сам тамо
где нико до сада,
па ни сама,
залазила није.
па ошкринуо та врата душе,
завирио сам тамо
где нико до сада,
па ни сама,
залазила није.
Толико се ту гарежи накупило.
Угасили су јој срж
те се боји
да опет ватру у очима запали,
живи и воли.
те се боји
да опет ватру у очима запали,
живи и воли.
А ја...
мене ко пита?
Ћутим и љубим
док је не прође...
док је не прође...
А тако сам желео
да јој у наручје паднем,
предам јој се
и поклоним својој краљици.
да јој у наручје паднем,
предам јој се
и поклоним својој краљици.
Тако сам то јако желео
да нисам знао
од Бога ли је
или је некако до мене залутала
на путу између светова.
да нисам знао
од Бога ли је
или је некако до мене залутала
на путу између светова.
Тражио сам у срж
да ме пусти.
да ме пусти.
Тражио сам права
на срце и душу.
на срце и душу.
Тражио сам мир
где могу ја своју душу да спустим,
одморим
и срце испуним.
где могу ја своју душу да спустим,
одморим
и срце испуним.
Ја сам је призвао,
баш такву грешну.
баш такву грешну.
Да је запалим
и пустим да гори,
да сија и греје.
и пустим да гори,
да сија и греје.
Да ми буде увек топло
у грудима.
у грудима.
Зато се надам
и не спавам,
слушам цврчке
и псе будне у даљини.
и не спавам,
слушам цврчке
и псе будне у даљини.
Слушам поветарац
и месец над Јухором.
и месец над Јухором.
О Боже
како је лепа....
како је лепа....