Допустио сам месецу
да ме опије.
Слушао сам неке чудне искрице
које су књучале у телу.
Боцкао ме је немир.
Тиштио некако изнутра.
Бос, уземљен
и загледан у бистро ноћно небо.
Био сам луд.
Маштао сам
да сам горе са звездама.
Мислио да се оне
са мном играју.
Да ме оне боцкају,
жаре и засењују.
Али машта може свашта.
Бола ме је истина.
Забадала ми је моју људскост у лице
и подсећала ме је
да сам на земљи везан.
Не могу летети до звезда.
Back to Top