Цилон сам свиту тија рећ
Да у Сплиту сан бија већ.
Вече под капом рубина,
лагани таласи,
струк ка чаша вина.
Мед и сплитски ораси,
пуне усне са мало кармина.
Влага и море.
Брдовите горе.
Ма цилон сан свиту тија рећ,
да у Сплиту сан бија већ.
Зна сан завој сваки,
путеве све ћа воде до југа,
ка да сан сто пута ходио њима.
Зна сан како у срце доћ,
и не пробудит мисец и ноћ.
Ма зна сан је љубит
ка нико из Сплита.
Неки Србин,
што по Њемачкој скита...