У овим текстовима сусрећу се квантна физика, традиција и нешто сасвим модерно и савремено. Све се преплиће у један лични свет у којем љубав готово никада није мала, свакодневна или обична. Она је велика, космичка, телесна а духовна у исто време.
Често пишем о очима, коси, младежима, уснама и свим другим облинама. Ипак, тело у мојим текстовима није представљено само еротски. Оно је архив догођеног - место на којем остају додири, мириси, ожиљци, пољупци и сва проживљена сећања.
Мој стил је инстинктиван, исповедан и сликовит. Не градим увек прво форму, већ ме најчешће повуку слика, осећање или нека успомена, а речи затим долазе у налету. Управо зато ови текстови носе снагу непосредности. Они не скривају осећања, већ их износе отворено, без страха и без икаквог стида.
У њима се спајају ово тело и сав свемир, оно старо и нешто ново, земаљско и духовно. Љубав постаје и ритуал и сећање, и рана и уточиште. Све што је проживљено остаје записано у генетском коду, души и етру.
