Читао и слушао сам
о тој вечној љубави.
Гледао сам парове
како су се у једно
временом стапали.
Та љубав се
тако лаганом чинила.
Пар хиљада пољубаца
и небројан број загрљаја.
Пристао сам на то.
Били смо као једно.
Волели смо се лудо,
певали о срећи
и замишљали русе косе коврџаве.
Чаролија је трајала вечно
а време са њом
није хтело тећи.
Написаних пар страница по души,
дубоко урезаних реченица
шареним словима
и лепо сећање на нас
остало је.
Back to Top