Стајао сам пред капијом
наслоњен брадом на бетонски стуб.
наслоњен брадом на бетонски стуб.
Загледан у детињство:
Терасу,
мој киви,
руже
и старе дрвене ролетне.
мој киви,
руже
и старе дрвене ролетне.
Прошло ми је све пред очима
у трену негде око поноћи.
у трену негде око поноћи.
У прошлост сам одлутао,
сетио се старих звукова
одваљених лајсни,
дрвених гелендера
и металних врата од шупе.
сетио се старих звукова
одваљених лајсни,
дрвених гелендера
и металних врата од шупе.
Двориштем се возила бицикла
с подмазаним ланцем
у који је ногавица упадала,
па се прљала.
с подмазаним ланцем
у који је ногавица упадала,
па се прљала.
Огромна комшијина вишња,
три дрвета киселих јабука,
и мој ћошак пун детелина
са четири листа.
три дрвета киселих јабука,
и мој ћошак пун детелина
са четири листа.
Детињство и сви летњи дани
урезани у сећање као филмска трака
одвијали су се те ноћи.
урезани у сећање као филмска трака
одвијали су се те ноћи.
Оно некадашње дете
је гледало право у мене.
је гледало право у мене.
Данашњег.
Ноћ,
цврчци,
празна магистрала
и још топао асфалт.
цврчци,
празна магистрала
и још топао асфалт.
Лето у стришком насељу
и даље постоји,
само без мене...
и даље постоји,
само без мене...