Душа се од тела растаје
Не умирем већ из јаве нестајем
Ове ноћи бирам сам
Где ћу бити овај сан.
Под закривљеним црвеним месецом
Пред Јухором, вечном планином
Небом над србијом светим
У крајеве своје ноћас летим.
Срце ми игра,
радује се дому
ветру, етру,
облаку и грому.
Преци, свеци,
жреци и мудраци
Мајке наше,
србски јунаци!
Душа ми остаје доле
Међ’ три прелепе воде.
На Тропољу Србском
ноћас спавам
мир и радост
исијавам!
Back to Top