Разапео сам мисли
међ’ две планине
међ’ две планине
Од Космаја до Ртња
у висине.
у висине.
Душа ми тамо
ноћима скита,
ноћима скита,
месец и звезде
за њу пита.
за њу пита.
Сакрила се мала
у шуме густе,
у шуме густе,
учи, чита
књиге пусте.
књиге пусте.
Када би је наш’о,
кад би моја била
кад би моја била
та прелепа
шумска вила.
шумска вила.
Нешто ме сврби,
притиска.
притиска.
Близу срца
дубоко под кожом се крије…
дубоко под кожом се крије…
На површини Космаја
мене осваја,
мене осваја,
онај осмех,
коса,
очи најмилије.
коса,
очи најмилије.
Продоран поглед,
што љубављу зрачи,
што љубављу зрачи,
загрљај топли
што све ми значи..
што све ми значи..