Плачем за каменом и водом,
за оним сунцем и дивљом природом.
за оним сунцем и дивљом природом.
Хоћу мир на Јадранском мору,
над Мосором рујну зору.
над Мосором рујну зору.
Фале ми смокве и храна из раја,
фале ми ноћи на риви без краја.
фале ми ноћи на риви без краја.
Народ разигран и срећан,
пун душе и смеха.
пун душе и смеха.
Слуша ми се:
„Писмо моја, лети ми до ње“,
уз валове немирне.
„Писмо моја, лети ми до ње“,
уз валове немирне.
Камен под ногама,
сол у локнама...
сол у локнама...