У ноћи сама кад останеш
Све мисли на спавање оду
А нежност и топлина те облију
Да ли се тада сетиш пољубаца
које сам остављао
на сланој кожи под месечином?
Да ли се присетиш положаја звезда на небу
у трену када си се разливала сводом
и волела ме пуним срцем?
Да ли жнаш да волео сам
само та два ока,
два образа и оба бока?
Да ли осетиш празнину
тако сама и изгубљена?
Да ли и даље боли
када чујеш моје име,
када ме неко спомене
или се присетиш моје коврџе
на својим леђима?
Да ли си ме презрела и заборавила?
Шта се у срцу твоме збива?
Мирис пролећа ме подесећа
на дане када сам се играо том косом,
чешљао и плео.
Грицкао би ти бутине
и чешкао брадом
док се не би наљутила.
Мазио би те зато
све док шећер не процури.
О да, кували сво врело.
Вредно, стално и сласно.
Уживали смо
у сваком залогају и гутљају.
Космос цели забављао се нама
месец и све звезде.
Сви путеви између галаксија
смејали се напуштеној планети
коју смо
изградили,
волели,
замрзели
и обоје на крају напустили.
Back to Top